Ta žena se zvala
Nepomućena Radost Života, ali to je u jeziku kojim je moja duša govorila s njom
bila jedina zvonka riječ. S tom ženom sam urekao sastanak usred grada, u po
bijela dana.
Ja sam došao. Ona nije došla.
Čekao sam je. Čekao sam je najprije strpljivo i veselo, a onda sve nemirnije i teže.
Sati su prolazili, a ja sam kao uklet šetao na uglu gdje me ročila nevjerna žena.
Moje čekanje je prelazilo u očaj. Zaklinjao sam se da ću otići ne okrenuvši se, ali sam se sa ugla vraćao: samo još jednom! I šetao sam ponovo.
Stalo mi se priviđati. Žena koja je dolazila imala je njen hod. Druga je imala njenu haljinu. U treće sam video njen nakit na vratu. Ali nje, nje nije bilo.
To je strašna žena. Ja mislim da ona uživa u tuđim mukama i da stotinama ljudi zakazuje u isti sat sastanke i dok je na stotinu uglova čekaju, noseći mučne sate kao žeravicu u utrobi, ona stoji, negdje na kraj grada, iza prozora i spokojna lica ukočeno promatra polja koja se mrače.
Ja sam došao. Ona nije došla.
Čekao sam je. Čekao sam je najprije strpljivo i veselo, a onda sve nemirnije i teže.
Sati su prolazili, a ja sam kao uklet šetao na uglu gdje me ročila nevjerna žena.
Moje čekanje je prelazilo u očaj. Zaklinjao sam se da ću otići ne okrenuvši se, ali sam se sa ugla vraćao: samo još jednom! I šetao sam ponovo.
Stalo mi se priviđati. Žena koja je dolazila imala je njen hod. Druga je imala njenu haljinu. U treće sam video njen nakit na vratu. Ali nje, nje nije bilo.
To je strašna žena. Ja mislim da ona uživa u tuđim mukama i da stotinama ljudi zakazuje u isti sat sastanke i dok je na stotinu uglova čekaju, noseći mučne sate kao žeravicu u utrobi, ona stoji, negdje na kraj grada, iza prozora i spokojna lica ukočeno promatra polja koja se mrače.
_____ Andric _____
______________________________________
Нема коментара:
Постави коментар