Ptica

Ovo mi je

 prisapnula jedna dugorepa ptica,

Brbljiva, sveznajuca, prozracna kao svetlost.

Hoces li da cujes caroliju,

prisapnula je cucuravo

I dotakla mi kljunom rame I kraicak uha.

I rekla mi je caroliju; najvaznije na svetu – to je;

Umeti videti vetar I cuti sneg kako pada,

Umeti dotaci sumrak na prvom uglu,

I osetiti na usni zeleni ukus mesecine

Ja se samo osmehnuh lepoj dugorepoj ptici,

Jer i ja imam caroliju, najvazniju na svetu – to je:

Videti necije lice i cuti neciji govor

I dodirnuti rukom neciju ruku i kosu

Onda – kad vise nikog nemas,

Kad si ostao sam,

Kad jedno veliko leto napusta ove ulice

I ostavlja za sobom zute pecate lisca

Po trotoarima

U krosnjama

I u sećanju …

_____ Mika Antić _____

______________________________________________